Da nije izbora, ne bi znali da smo toliko ekonomski razvijeni

Pred izbore, kod nas trenutni vlastodršci, na sva usta se hvale o uspjesima u sredinama u kojima gazduju. Putem ‘režimskih novinara’  ili onih novinara kojima ponešto ‘tutnu u džep’ pišu i govore o ogromnim uspjesima, tako kad se to sluša ili čita, stiče se dojam da smo mi društvo u kome, na svakom koraku cvijetaju ruže. U tim hvalospjevima poseban akcenat se stavlja na ekonomski razvoj. Čitam neki dan na web portalima o ekonomskom uspjehu jedne naše tkzv.društveno političke zajednice (DPZ). U tim objavama navode se uspješna privredna preduzeća koja ‘gravitiraju’ na toj DPZ. Među tim preduzećima navedena su i preduzeća koja su daleko od toga da su uspješna, jer otpuštaju radnike, sva imovina-nekretnine tih preduzeća je pod hipotekom, u skladištima imaju ogromne zalihe roba koje se ne mogu prodati i nemaju adekvatan kadar koji bi vodio  preduzeće po savremenim tržišnim principima. Uglavnom, nigdje u ovim hvalospjevima u kojima se navode privredni uspjesi, nema ni jednog egzaktnog podatka na osnovu kojeg se može vidjeti da je to i stvarno tako. Takođe, u ovim tekstovima se navodi da su taj uspjeh preduzeća postigla u predhodnoj godini. Period od jedne godine je za poslovne događaje je daleka istorija. Trebamo vidjeti kako je trenutno stanje u našoj privredi.

Iz iskustva znam, da većina naših preduzeća, mislim na preduzeća koja spadaju u grupu srednjih i velikih preduzeća,  svoje poslovanje vrednuju samo kroz obim fakturisanog prihoda a ne kroz ostvareni-naplaćeni prihod i kroz druge ekonomske kategoije kao što su, zalihe roba i materijala, odnosno,  angožovanje obrtnih sredstava,  koeficijent obrta, izvori obrtnih sredstava, koliko je učešće sopstevnih sredstava u ukupno angažovanim obrtnim sredstvima, na kom tehničko-tehnološkom nivou su stalna sredstva, kadrovski potencijal itsl.

Skoro sva naša preduzeća su prezadužena. U ukupnim obrtnim sredstvima skoro da uopšte nemaju soptsvenih sredstava.

Tvrdanja da je preduzeće uspješno samo na osnovu fakturisane realizacije je isto, kao da tvrdite da je dobra jabuka koja je sa jedne strane crvena i sočna, a sa druge trula.

Poslovni rezultat nekih privatnih prduzeća po završnim računima se prikazuje nerealno, obično se uvećava za nekoliko puta od onog stvarnog. Ovo se radi zbog da se ova preduzeća; povjeriocima, bankama kod kojih imaju hipotekarne kredite i strategijskim dobavljačima,  prikažu kao pouzdani i uspješni partneri.

Dalje, vlasnici i rukovodstvo preduzeća, prikazivanjem bombastih rezulata poslovanja preduzeća imaju veliku ličnu korist; vlasnici mogu ‘zafatiti’ što više za sebe u vidu dividende a takođe i tkzv.menađžeri  na osnovu menadžerskih ugovora mogu dobiti veće iznose.

Ovakvim nerealnim prikazivanjem poslovnih rezultata naših preduzeća imaju koristi samo pojedinci, vlasnici i tkzv.menadžeri.

Doduše i država ‘zafati’ veći iznos po osnovu poreza na dobit na osnovu uvećanih rezultata poslovanja preduzeća, ali je to slaba ‘vajda’ jer stopa poreza na dobit je mala a takođe, i druge štete država ima na osnovu ovih marifetluka.

Pojedini vlasnici privatnih preduzeća iz dividende na koju nema nikakvih obaveza prema državi, isplaćuju i dio plata u kešu, tako što plate radnicima obračunavaju u zagarantovanom iznosu i na taj iznos plata uplate doprinose a drugi dio plate radnicima isplaćuju u kešu na koji ne plaćaju nikakve obaveze.

Doprinosi na neto plate su preko 70% i velika je ‘ušteda’ ako se tih 70% obaveza na plate ne plati. Obzirom da je porez na dobit 10%, računica je jasna. Znači, ako poslodavac iz dobiti sebi isplati dividendu u iznosu od 100.000,00 km i ako taj cio iznos utroši na isplatu radnicima plata u kešu, uštediće 63.000,00 km zbog neplaćanja dopinosa na plate državi, jer na iznios od 100.000,00 dobti koji je sebi isplatio kao dividendu, platio je samo 10% poreza na dobit.

Ovim i sličnim marifetlucima pojedina privatna preduzeća nanose ogromne štete društvu i državi. Neplaćanjem doprinosa na plate za; zdravstvo, penziono invalidsko osiguranje kao i za druge potrebe, slabe se veoma bitne funkcije države.

Kada sve ovo sagleda, postavlja se pitanje, kako ta privatna preduzeća mogu dalje funkcionisati, kako obezbjeđuju obrtna sredstva, obzirom da iz dobiti ne izdvajaju skoro ništa za tkzv. poslovni fond.

Jednostavno, banke su tu i one pokrivaju svu nefikasnost u privredi. Bankama je u interesu da što više novčanih sredstava plasiraju u preduzeća, jer kroz to ostvaraju svoj prihod. Svim privrednim subjektima koji po završnom računu iskažu dobit i koja imaju nekretnine, zgrade, zemljište i drugo, banke daju kredite za obrtna sredstva. Za obezbijeđenje naplate kredita banke od preduzeća uzimaju u zalog nekretnine računajući vrijednost tih nekretnina i do tri puta manje od njihove stvarne tržišne vrijednosti. Ovo banke rade zbog toga  da bi što lakše naplatile svoja potraživanja u slučaju da preduzeće koje je uzelo kredit dođe u situaciju da ga ne može vraćati. Znači, bankari su veoma lukavi i njihova potraživana su naplativa u svakom slučaju, i kad preduzeće dobro posluje a i kad ‘propadne’.

Pogledajmo sad šta se dešava u preduzećima poslije uzimanja kredita od banaka. Već naprijed smo naveli da većina privatnih preduzećša ima problema u poslovanju bilo zbog objektivnih ili zbog subjektivnih razloga. Prvenstveno, to su nemogućnost izmirenja obaveza, nelikvidnost preduzeća zbog neplanskog rada. Od trenutno uzetog kredita, prduzeće vraća predhodno uzeti kredit bankama a dio tog kredita koristi za nabavku resursa za dalji rad  i tako sve u krug, uzimiju se kreditit od jedne banke i vraćaju se predhodni krediti uzeti od druge banke. Ovakve (ne)efiksane finnasijske transakcije ili bolje reći, presipanje iz praznog u šuplje, ne doprinose razvoju nacionalne ekonomije, već bogaćenju pojedinaca i to,  vlasnika i rukovodstva preduzeća.

Što je najgore, tkzv.menadžeri koji na ovakav način vode finansijsko poslovanje preduzeća, smatraju se veoma sposobnim i oni ove finansijske marifetluke nazivaju ‘stručno’ rekonstrukcija obaveza.

Ima slučajeva da jedno preduzeće, svoje finansijsko poslovanje na ovakav način, obavlja sa dvanaest i više banaka.

Ovo bi sve bilo dobro, da je preduzeće po završenoj otplati kredita od banke, povećalo materijalnu osnovu rada i da je obezbijedilo normalne uslove da može samostalno, bez banaka, finansirati svoje dalje poslovanje. Ali ne, nastavlja se po starom.

(Selimović Edhem Edo)

Pročitajte prvi vijesti iz Živinica na Vašem uređaju, pretplatite se sada.

Pročitajte više