Višak obrazovane radne snage

Obrazovanje je veoma bitno za ljudski rod. Sve što se dešava loše ljudskom rodu je poslijedica neukosti, bolje reći, neobrazovanosti. Naprednija društva veliki značaj polažu na kvalitet obrazovanja svoje ljudske populacije. Zbog toga su i razvijanija u svakom pogledu od ljudskih zajednica koje ne polažu dovoljno računa o masovnom i kvalitetnom obrazovanju.

Pored masovnog obrazovanja bitni su; kvalitet i struktura obrazovanja. Masovno obrazovanje neće dati efektno ako je nekvalitetno ili se obrazuju kadrovi za kojim društvena zajednica nema potrebe.

Znači, masovno obrazovanje je sine qua non, uslov bez koga se ne može razvijati jedno društvo. Znani i tehnološki pismeni ljudi će stvoriti dobru osnovu za normalan život zajednice u kojoj djeluju. Prvenstveno, stvoriće ekonomsku osnovu koja je baza ljudskog bitisanja. Dobra ekonomska osnova omugućiće razvoj nadgradnje koja je, takođe, bitan faktor jednog društva.

Što se tiče masavnog obrazovanja kod nas u ovom vremenu, može se reći da je ono zadavoljavajuće. Međutim, što se tiče kvaliteta i struktutre obrazovanja prema potrebama društva,  to je već druga priča.

Ogrormni broj mlađih ljudi kod nas koji su završili fakultete pa i magisterije, nemaju posla, nisu radno aktivni. Glavni razlog što ovi mlađi ljudi ne rade je zbog niskog nivoa ekonomskog razvoja našeg društva. Opet, nizak nivo ekonomskog razvoja našeg društva je poslijedica tehnološki nepismenosti, t.j. lošeg obrazovanja.

Zbog ovakvog stanja kod nas, mlađi ljudi koji su akademski obrazovani, radili bi i zanatske poslove pa i poslove nekvalifikovanih radnika.

Tako naprimjer, diplomirani pravnik bi radio poslove trgovca. Ima situacija da magistar nauka utovara i istovara robu u skladištu.

Znači, na tržištu rada, obzirom da je kod nas kapitalizam i da je radna snaga samo roba, višak je obrazovane radne snage. Ovo je indikator, da smo izuzetno nerazvijeno društvo u ekonomskom i svakom drugom pogledu.

U predhodnom sistemu, ili jednoumlju, kako neki sad to kažu, situacija je bila obrunuta. Zaposleni u udruženom radu, kako su se tad zvali privredni subjekti, su se masovno obrazovali uz rad. Nekvalifikovani radnici su završavali srednje škole, srednjoškolci fakultete a stručni radnici sa fakultetima su polagali magisterije i doktorate.

Svi su oni, po sticanju stepena obrazova uz rad, odmah raspoređivani na odgovarajuće radna mjesta t.j. na radna mjesta koja, prema stepenu složenosti odgovaraju njihovoj školskoj odnosno, stručnoj spremi.

Zaključak je, u ovom vremenskom periodu, obrazovani kadar bi radio i poslove koji su nižeg stepena složenosti od njigovog obrazovanja pa i poslove nekvalifokovanih radnika, samo da bi mogli raditi i sticati prihode za život.

U predhodnom sistemu, radnici koji su se obrazovali uz rad, odmah su po završetuku tog obrazovanja bili raspoređivani na poslove koji su prema stepenu složenosti, odgovarali njihovm stepenu obrazovanja.

(Selimović Edhem-Edo)

Pročitajte prvi vijesti iz Živinica na Vašem uređaju, pretplatite se sada.

Pročitajte više